Bronzana

Ni prvo dete, ni sin prvi 

Ja adute stičem sama.

Poslušna sam i ne kmečim,

Al' prava sam vrdalama!

Vedro kličem, ne poričem,

Počela sam svojevoljno

Po prostoru

Da se mičem.

Ruke lete gde im volja

Sloboda je to najbolja,

Prate me kud god da pođem

Zato volim da ih glođem.

Na okruglom, vitkom licu

Imam jednu smejalicu

Koristim je kad god mogu

Pa obaram sve sa nogu.

Spavam striktno ja ležeći

U krevecu il' u vreći,

Danju, noću, kad god treba

Mažu me na koru hleba.

Jeste da se mnogo hvalim,

Oduzeću Vaš još tren,

Imam krupne braon oke

I savršen bronzan ten.